S obzirom da su mnoge organizacije u lancu snabdevanja hrane imale problem u doslednoj primeni HACCP-a bilo je neophodno kreirati standard koji će uzeti u obzir i njihovu specifičnu delatnost. Tako je nastao ISO 22000 kao presek zahteva ISO 9001 i HACCP.

ISO 22000 može da se implementira samostalno ili u kombinaciji sa drugim sistemima kvaliteta kao što su ISO 9001 ili ISO 14001 sa kojima je potpuno kompatibilan. Naravno, postoji i mogućnost proširenja već implementiranog sistema kvaliteta uz zadovoljenje dodatnih zahteva koji su specifični za standard ISO 22000.

Osnovni elementi ovog standarda su:

• Lider tima za bezbednost hrane,
• Komunikacija,
• Ljudski resursi,
• Prethodno potrebni programi (PRP),
• Identifikacija opasnosti i određivanje nivoa prihvatljivosti,
• Utvrđivanje i procena kontrolnih mera,
• Izdrada operativnih prethodno potrebnih programa,
• Validacija definisanih mera kontrolisanja,
• Ocenjivanje individualnih rezultata verifikacije.

Ono što je takođe specifično za ovaj standard jeste podsticanje „investiranja u veštine“. Naime, dok se, do sada, ispunjavanje nekih zahteva vršilo kroz ulaganje u infrastrukturu sada se ulaganje u obučavanje zaposlenih smatra najvažnijom investicijom u procesu obezbeđenja zdravstveno bezbedne hrane. Veštine i znanja koje  steknu zaposleni predstavljaju značajan „kapital“ u slučajevima kada dođe do otkazivanja opreme ili drugih nepredviđenih situacija u kojima je neophodna brza i adekvatna reakcija.

ISO 22000 obezbeđuje poverenje svih korisnika da su proizvodi usaglašeni sa međunarodnim standardima i u skladu sa svim zahtevima kvaliteta, bezbednosti i pouzdanosti krajnjih proizvoda. Pri tom, to poverenje podrazumeva i uverenje korisnika da ni jedan učesnik u lancu snabdevanja hranom nije slaba karika.

Međutim, on obezbeđuje značajne koristi i  sa ekonomskog aspekta jer smanjuje pojavljivanje bolesti uzrokovane hranom, obezbeđuje lojalnost dragocenih kupaca, otvara vrata potencijalnom ekonomskom rastu zbog mogućnosti participiranja na globalnom tržištu, posredno utiče na porast profita, omogućava bolje iskorišćenje postojećih kapaciteta, osigurava čvrstu saradnju sa dobavljačima itd.

Sve organizacije koje se odluče na implementaciju i sertifikovanje sistema menadžmenta bezbednošću hranom imaju veliki doprinos u podizanju nivoa bezbednosti hrane na globalnom tržištu. Nažalost poznato je da u takozvanim „zemljama trećeg sveta“ vlada siromaštvo i da su količina i kvalitet hrane za te zemlje teme broj jedan. Ukoliko se ne vodi računa o zdravstvenoj bezbednosti hrane, bolesti koje vrebaju mogu biti pogubne za cele gradove i naselja.  Prema tome, svi u lancu snabdevanja hrane koji primenjuju ovaj standard imaju značajan udeo u ostvarenju misije očuvanja čovečanstva i osnovnih civilizacijskih postulata.